Андреју Белом
Одмах ме света ватра у поклонике уписа!
Валима су се песме извиле...
Свуд строфа изливених привидела се бујица,
златне су змијице заискриле.
Течним златом одједном засвитка сав океан –
ватрасте чипке линија да пљусне.
И као стуб изви се плави дим тобом опеван
да се у плаво-тамни етар згусне...
Москва, април 1904.
Нема коментара:
Постави коментар