ИВАН НАСТОВИЋ, Песник је онај који види и који чини да и ми видимо

У једном интервјуу који је Тагора дао Станиславу Винаверу приликом свог боравка у Београду 1926. године, читамо у „Политици“ како велики индијски књижевник истиче да у санскритском језику реч песник значи – онај који види, или онај који види и пре и шире, и дубље од других, „и чини да и ми видимо“.[1] У том смислу и Фројд сматра да су „песници драгоцени савезници психологије“ и психолога, тако да њихова сведочанства „треба високо ценити“, јер „они много више знају о стварима између неба и земље него што наше школско знање и сања“. Ово и представља основни разлог зашто су песници „стално били претече науке, па и научне психологије“, а посебно дубинске психологије, јер су њихова знања и сазнања потицала из онога што је надлично, архетипско у њима.

И. Настовић, из књиге Архетипски свет Десанке Максимовић: дубинско-психолошки есеји, Прометеј, Нови Сад, 2003.

---

[1] Ову информацију сам добио од госпође Наде Винавер, којој се најтоплије захваљујем – И. Настовић

Интервју Станислава Винавера са Тагором објављен је у „Политици“ 16.09.1926. године.