Категорије

недеља, 05. фебруар 2017.

ПЕРСИ БИШ ШЕЛИ, Шта је љубав? Питајте онога ко живи шта је живот!

     
 Шта је љубав? Питајте онога ко живи шта је живот. Питајте онога ко обожава шта је Бог. Не познајем унутрашње устројство других људи, па чак ни вас којима се у овај час обраћам. Видим да по неким спољашњим одликама подсећате на мене, али кад сам заведен тиме, помислио да ме вама вуче нешто заједничко, и пошто сам вам се предао из дубине душе, схватио сам да је мој језик неразумљив попут језика у далеким и дивљим земљама, што ми се више прилика указивало, јаз између нас постајао је све већи и далеко је ишчилела свака саосећајност. И с духом неспременим да поднесе такав доказ, дрхтав и онемоћао од сопствене разнежености, свуда сам тражио саосећање а пронаша тек одбијање и разочарање.
Захтевасте шта је љубав? Управо она моћна привлачност света што ми умишљамо, чега се плашимо, али чему се надамо од других, кад у сопственим мислима набасамо на понор, несагледиво празан и настојимо да, оним што смо и сами искусили у овим стварима које постоје, пробудимо нешто заједничко. Ако расуђујемо, требало би да будемо схваћени; ако замишљамо, требало би да се и она нестварна деца из наше главе наново роде у глави неког другог; ако осећамо, требало би да туђи трептаји дирају наше, да сјај из тих других очију у мах затитра и помеша се и стопи с нашим, да усне од непомичног леда не узвраћају уснама које дрхте и горе од прокључале крви. То је љубав? То је спона и потврда која не везује само човека с човеком него са свим што постоји. Дошли смо на свет, и у нама, од тренутака кад смо прогледали, има нечег што све страсније и страсније жуди за заповестима парњака. То је вероватно, у вези са оним законом по којем дојенче сиса млеко из груди своје мајке; та блискост развија се са развитком наше природе. Ми у сопственој интелектуалној природи нејасно видимо минијатуру од сопственог бића, ипак лишену свега што осуђујемо или презиремо, и идеални прототип свега најлепшег и најљупкијег што смо кадри да замислимо да припада човековој природи. Не само слика наше спољашности, него склоп најситнијих честица од којих је наша природа саздана;[1] огледало чија површина рефлектује само одраз чистоте и сјаја; душа у нашој души која описује круг око свог личног раја, који се, бол, туга, и зло, не усуђују да походе. И овоме спремно приписујемо сва осећања, жудећи да откријемо јесу ли им слична и да ли им одговарају. А то откриће је антитип; то је сусрет с бићем способним да правилно одмери наше биће; имагинација кадра да продре и обујми фине и танане особености које смо усхићено неговали и у потаји развијали; склоп чији нерви, попут струна две најлепше лире које гуде уз пратњу неког чаробног гласа, трепере у корак с нашим трептајима; и од клупка свих ових, у размери од врсте која се тражи, то је невидљива и неухватљива тачка којој љубав тежи; а да је досегне, напиње све снаге како би се дочепала макар и најнежнијих њених сенки, јер ако је не досегне, срцу којим влада нема ни мира ни предаха. Одатле, у осами, или том стању пустоши, кад смо окружени људима који не саосећају с нама, љубимо цвеће, траву, воду и небо. У пупљењу пролећног лишћа, у плаветнилу неба, налазимо тајни одговор нашем срцу. У немом ветру откривамо речитост, а у разиграним поточићима и у шуштању реке покрај њих мелодију која неухватљивом споном с нечим у нашој души, тера духове да усхићено играју без даха и пуни очи сузама загонетне нежности, као што ентузијазам навире после успеха, или попут гласа вољене особе која пева само вама. Стерн[2] каже да би, ако би се нашао у пустињи, пожелео чемпресе. Чим ова жудња или моћ мине, човек постаје живи гроб, а оно што ипак опстане само је обична љуштура онога што је некада био.

Написано око 1815;
Објављено 1840.

П. Б. Шели, О љубави и други есеји, превео Милан Милетић, Службени гласник, Београд, 2011.




[1] Ове речи узалудне су и метафоричне. Већина речи је таква – нема ту помоћи.
[2] Лоренс Стерн (1713-1768), енглески романсијер ирског порекла. Нјацењенији је због романа Живот и прикљученија Тристама Шендија и Сентиментално путовање по Француској и Италији. – Прев. 

Нема коментара:

Постави коментар