Категорије

среда, 15. фебруар 2017.

ЛАЗИНО ПИСМО НИКОЛИ ТЕСЛИ


  Драги пријатељу,
Данас је, отприлике трећа обљетница од како смо се оно састали у Пешти и онако лијепо провели оно неколико дана. Наумио сам да прославим тај дан. Шта мислите, како? Не бисте никад погодили, да Вам не кажем:
Хоћу да Вас оженим.
Quelle idée, рећи ћете. Знам шта ћете рећи, знам шта ћете помислити, све знам, па ипак!
Дјевојка коју сам Вам намјенио подобна је да савлада сваку женомрзницу. Ја мислим да би и мртвог оживела, не само мртвога Дон Хуана, него и мртвога свеца. Збиља.
Ономад сам је гледао у манастиру како цјелива неке мошти, суху руку некога свеца, па, у заносу од онога тамјана и од оне љепоте, чисто сам се зачудио, како се она мртва рука не дигне да је загрли.
- Који је то светитељ? – запитам калуђера до мене.
- То није светитељ.
- Него?
- То је светитељка, преподобна мајка Ангелина.
- А? Сад разумем.
Калуђер ме погледа као да ме је разумио, а знам да ни не слути моје мисли.
Досад је одбила читаву војску просилаца. Родитељи се забринули: има јој већ 24 године – алʼ не бисте јој дали више од 20. Отац је мој најбољи пријатељ, те сам, дакако, пријатељ и њој. Дуго сам се трудио да дознам узрок те немилости, те једва једвице дознам шта је: њен је идеал Никола Тесла.
Ја сам јој признао да је то и моја давнашња мисао, али ми је навијек било на уму, како сте ви досад сву своју љубав посветили својој великој идеји, па немате времена мислити ни на жене, а камоли на женидбу. Она се ипак узда да би Вас обрнула, да не би било Loveʼs labourʼs lost.
Толико о девојци. А сад – last not least – и за многе јевропске младожење, камоли вас Американце – о имовини, о женинству или о прћији њеној.
Она може донети отприлике један милион франака. Али јој отац тако стоји да би могао отворити зету вересију и до једног милиона долара, ако затреба.
Промислите се добро, све мислите на једно смислите, па ми јавите на шта сте смислили. Ако пристајете, послаћу Вам одмах слику моје намјењенице и дознаћете њено име.
Било како било, свакојако вјерујте да остајем

навјек ваш пријатељ
у ман. Крушедолу, 12. јуна 1895.                           Лаза Костић

Пишите ми на адресу: Pajevich, Neusatz.
Како би се радовао кад бих добио од Вас телеграм!



Навод према књизи: Станислав Винавер, Одбрана песништва, Есеји и критике о српској књижевности 2, Службени гласник, Београд, 2012.

Нема коментара:

Постави коментар