Мој
живот није овај стрми час,
час
кад овако журно стремим.
Пред
својим житним пољем ја сам клас,
тек
један глас сам само, и то глас
што
први сред мог многогласја неми.
Између
два сам звука дубок мук,
који
их трајном усклађењу
гони:
јер
прети да надјача смрти звук —
Но
тамнога их интервала лук
мири.
Лепотом
старом песма звони.
Препевао: Б. Живојиновић
Нема коментара:
Постави коментар