Категорије

петак, 17. фебруар 2017.

ДАРИНКА ЈЕВРИЋ, Како отићи у Дечане


Наизглед исто: широм
отворена врата,
на трпези бакалар и вино.

овдје су и љубавници под кестеном стари као статуе.

Он, заувјек мртав, испусује
мраморне ријечи, наук о доброти на липе,
иконе, лозу.
у освит распоређује свјетлост
у предвечерје поје у двогласу с Богом.

Прикопчан за коријење биља
снагу претаче у хумус,
рукотвори плодове. Док га
рукополажу за свеца, изговара
лажну своју одбрану: осмишља
смрт – као све задано.

Понекад осване на фресци
Као случајни ожиљак.

сад брже старимо и
клонимо се свјетих мјеста.


Д. Јеврић, Псалам бездомника и друге песме, Панорама, Приштина, 2006.


Нема коментара:

Постави коментар