ДАРИНКА ЈЕВРИЋ, Како отићи у Дечане

Наизглед исто: широм

отворена врата,

на трпези бакалар и вино.

овдје су и љубавници под кестеном стари као статуе.

Он, заувјек мртав, испусује

мраморне ријечи, наук о доброти на липе,

иконе, лозу.

у освит распоређује свјетлост

у предвечерје поје у двогласу с Богом.

Прикопчан за коријење биља

снагу претаче у хумус,

рукотвори плодове. Док га

рукополажу за свеца, изговара

лажну своју одбрану: осмишља

смрт – као све задано.

Понекад осване на фресци

Као случајни ожиљак.

сад брже старимо и

клонимо се свјетих мјеста.

Д. Јеврић, Псалам бездомника и друге песме, Панорама, Приштина, 2006.