Пјан
тобом,
смешак је
врели.
Тамом на
зенице
отворим твоју
таму,
ја, о
једини ја.
Чедну ми
пролет,
паклени пламен
навестиш,
навестиш,
ти, о
једина ти.
Чедни то
пресахнути у плоду,
илʼ иза
пламена гар
јадовно
голотињом у небо,
једно је,
о једина:
до у
беспуће, знај,
путем је
овим грење.
И дубље
ли нас нема,
дубље се
отвори спасење.
Нема коментара:
Постави коментар