Ове дарове од Пријатеља, рухо
од коже и вена, учитеља под њима
- носи их и постани школа,
са искуснијим шеиком крај себе.
~ ~ ~
Мајстор је ишчупао трску из тршчака,
издубио рупе у њој, и назвао је људским бићем.
Отада, она дирљиво оплакује патњу
растајања, никад не помињући умеће
које јој је подарило живот свирале.
~ ~ ~
Понизно живљење не унижава. Оно испуњава.
Повратак безазленијем бићу доноси мудрост.
Када човек измишља бајку за своје дете,
слушајући је он постаје и отац и дете
у исти мах.
~ ~ ~
Ти који се рађаш и доносиш мистерије,
твој громки глас чини нас пресрећним.
Урликни, лаве срца,
и распори ме!
~ ~ ~
Делегација птица дошла је Соломону жалећи се:
»Због чега ти никада не критикујеш славуја?«
»Због тога што је моја пракса«, објасни славуј
уместо Соломона, »другачија. Ја певам
од средине марта до средине јуна. Осталих
девет месеци, док ви
настављате да цвркућете,
ја ћутим.«
~ ~ ~
Ако желиш оно што видљива стварност
може да пружи, ти си особље.
Ако желиш невидљиви свет,
не живиш своју истину.
Обе жеље су бесмислене,
али биће ти опроштено што заборављаш
да је оно што истински желиш
ошамућујућа радост љубави.
~ ~ ~
Све на коцку због љубави стави,
ако си право људско биће.
Ако ниси, напусти
овај скуп.
Половична срчаност не досеже
до узвишености. Кренеш
да нађеш Бога, а онда се свако мало
заустављаш и траћиш време
у друмским кафанама лишеним духа.
~ ~ ~
Док се чамцем спуштамо низ брзи поток,
чини се као да дрвеће на обали
јури поред нас. Оно што изгледа
да се око нас мења
заправо је одмицање нашег чамца
који напушта овај свет.
~ ~ ~
Читавог живота гледали смо
једно друго у лице.
И данас беше исти случај.
Како чувамо нашу љубавну тајну?
Говоримо обрвом обрви,
а очима чујемо.
Џ. Руми, Једино Све, препевао
Александар Ђусић са Александром Љубишом
Нема коментара:
Постави коментар