Ја
сам честице прашине у светлости сунца.
Ја
сам округло сунце.
Честицама
прашине кажем: Зауставите се.
Сунцу:
Настави да се крећеш.
Ја
сам јутарња измаглица,
и
дисање вечери.
Ја
сам вихор у највишим гранама луга,
и
ударање таласа о хрид.
Јарбол,
крма, кормилар, и кобилица,
ја
сам уз то и корални гребен на који они тону.
Ја
сам дрво са дресираним папагајем у крошњи.
Ћутање,
мисао, и глас.
Мелодични
ваздух што излази из флауте,
варница
из камена, светлуцање
метала.
У исти мах и свећа
и
лептирица што махнито око ње облеће.
Ружа,
и славуј
изгубљен
у мирису.
Ја
сам сви степени постојања, кружећа галаксија,
свесност
у развоју, уздизање
и
отпадање. Оно што јесте,
и
оно што није. Ти који познајеш
Џелалудина,
Ти једно
у
свима и свему, реци ко
сам
ја. Реци да
сам
Ти.
Џ. Руми, Једино Све, препевао
Александар Ђусић са Александром Љубишом
Нема коментара:
Постави коментар