О, песма моја, мено без мена,
О, песмо моја, чудна, без чуда,
Трепете модри тамних пламена,
Пожаре црни, музико луда.
О, иди право, не скрећи с пута,
– нас зову гласи тајни суштина –
О, бој се страсти вихорних кнута,
Бој се дубина земских, висина.
О, иди право, не међ туђине.
Бол, радост, све је ван ствари психе:
Песмо божанска: у плес суштине,
Кроз провалијске даљне маглине,
У безданове бескрајне тихе.
С. Винавер, Европска ноћ, Дела Станислава Винавера, књига 10, Приредио Гојко Тешић, Службени гласник, Београд, 2015.
Нема коментара:
Постави коментар