Нити
од нити према; у мирној тачки, ту је плес,
Но
ни застој ни кретање. И не зови то сталношћу,
Прошло
и будуће на окупу. Нити покрет од нити према,
Ни
успон ни пад. Да нема те тачке, мирне тачке,
Не
би било плеса, а ту је само плес.
Могу
само рећи, ту јесмо били, но не могу рећи где.
И
не могу рећи колико дуго, јер значило би поставити то у
време.
Унутрашњу
слободу од практичне жеље,
Избављење
од акције и патње, избављење од унутрашње
И
спољашње принуде, све ипак окружено
Једном
милошћу чулног, белом светлошћу мирном и
у
покрету.
Ерхебунг
без кретања, сабраност
Без
елиминације, уједно и нови један свет
И
стари у изричитости, схваћени
У
испуњењу њене делимичне екстазе,
Разрешењу
њеног делимичног ужаса.
Ипак
повезаност прошлог и будућег
Уткана
у слабост тела што се мења,
Штити
људски род од раја и проклетства
које
плот не може поднети.
Време
прошло и време будуће
Допуштају
само мало свесности.
Бити
свестан, то није бити у времену
Но
само у времену може се трен у врту ружа,
Трен
у вењаку где пљушти киша,
Трен
у промајној цркви када дим се спушта
Памтити:
уплетен у прошло и будуће.
Само
временом се време побеђује.
Т.С. Елиот
превео
Иван В. Лалић
Нема коментара:
Постави коментар