»Пут је препун истинског жртвовања.
Шипражје које закрчује стазу је било шта
што те спречава у томе, сваки страх да можеш
да будеш разбијен у парампарчад као боца.
Овај пут изискује храброст и издржљивост,
а ипак је препун отисака ногу! Ко су
ти сапутници? Они су пречаге
на твојим мердевинама. Искористи их!
У друштву ти се напредовање убрзава.
Можеш бити срећан што се уопште крећеш,
али са другима ћеш стићи даље, и брже.
Човек који сам безбрижно одлази
до царинарнице да плати царину,
ићи ће још лакшег срца
кад су пријатељи са њим.
Сваки пророк тражио је себи сродне.
Нема користи од зида који сам стоји,
али саставите три или четири зида
и они ће подупирати кров и очувати
жито сувим и здравим.
Када се мастило удружи са налив-пером, дотад празан папир
може нешто да саопшти. Рогози и трске морају да буду
уплетени да би били употребљиви као асура. Да нису
преплетени, ветар би их одувао.
Исто тако, Бог је удружио
створења у парове, и доделио им друговање.«
(...)
Џ. Руми, Једино Све, препевао
Александар Ђусић са Александром Љубишом
Нема коментара:
Постави коментар