Уместо звезде славуј
из неког зида
што се од ње
разликује тек обликом и маштом.
Предео коме сам се
приволео, плаштом
чува своју провидност
за оне који виде.
Нека музика чудна
нечујна изнад горја
размешта предмете у
простору и стаје
кад запљусне тајна
мраморја сред морја:
дозивано недозвано
шта је?
О нежна магло која ме
издвајаш,
ево враћам се чист на
своје првобитно место.
Тишино у светој сенци
што снове моје вајаш
хоћеш ли примити то
тело уклето,
које настањујем
последњи и први
заточеник одбегле
тајне и своје крви.
Нема коментара:
Постави коментар