Постојање је погубно (Песник узвикује)
О песмо света ти птицо тајна
Неискусна ватро сажета у речима
У ноћном чину кад очињи вид се гаси
Твоја лепота у великом спавачу
Будућег мртваца душу додирује
Нек пресвисне на јави ко је у сну закаснио
На космичкој стази сумњивог склада
Живот ноћи од смрти дана живи
На крају: и првог у трци
Заборав свлада
В. Марковић, Поезија
и метафизика, „Графос“, Београд, 1988.
Нема коментара:
Постави коментар