ЏЕЛАЛУДИН РУМИ, Музика која смо

Јеси ли чуо да је зима прошла?

Босиљак и каранфили не могу да суздрже смех;

Славуј je, вративши се из скитње,

постављен зa учитеља певања свим птицама.

Стабла машу својим честиткама.

Душа плешући пролази кроз краљеве двери.

Шаше ce црвенe гледајући нагy ружу.

Пролеће, једини праведан судија, хода судницом;

a неколико децембарских лопова се искрада.

Прошлогодишња чуда ускоро ће бити заборављена.

Нова створења у ковитлацу стижу из непостојања,

галаксије им раштркане око ногу. Јеси ли их срео?

Чујеш ли како Исусов пупољак певуши у колевци?

Усамљени нарцисов цвет одређен је

зa надзорника свих краљевина. Гозба је постављена.

Слушај. Ветар пролива вино!

Љубав је некада крила унутарње призоре.

Али више не! Воћњак окачио своје лампе.

Мртви долазе, посрћу y покровима.

Ништа не може остати спутано ни утамничено.

Кажеш: „Заврши овде песму и сачекај оно што следи.“

Хоћу. Песме су само грубо записивање

музике која смо.

М. Џ. Руми, Харфа света, препевали и приредили Александар Ђусић и Александар Љубиша, Београд, 2015.