Сазвучје
двеју речи што се стичу
избране
— никад досегнути неће
слик што
кроз тебе, опчињена, креће.
Лишће и
лира из твог чела ничу,
и све у
теби у песме се точи
љубавне,
које, од латица тише
и мекше,
шкропе онога што више
не чита
и што склапа очи
да тебе
гледа: узвијену, сличну
стрели
што чека с окидањем скока,
све док
врат држи главу непомичну
у
слушању: ко кад се нагло прене
купачица
сред шуме посребрене,
с језером
горским у дну плахог ока.
Р. М.
Рилке, Одабрани стихови, избор, превод, поговор и напомене Бранимир
Живојиновић, „Гутембергова галаксија“ – Ваљевска штампарија, 1996.
Нема коментара:
Постави коментар