Господе,
час је. Натраја се лето.
Засенчи
сунчанике, разобручи
ветар,
да пољем јесењим захучи.
Последњем
плоду зрење заповеди;
још
два-три дана јужнија му дај,
усавршењу
нагнај га, нацеди
последњу
сласт у тешког вина сјај.
Ко дом
сад нема, тај га стећи неће.
Ко сам
је сада, дуго сам ће бити,
читаће,
писма писати и бдити,
и
немирно ће гледати дрвеће
када се
лишће стане зраком вити.
Р.
М. Рилке, Одабрани стихови, избор,
превод, поговор и напомене Бранимир Живојиновић, „Гутембергова галаксија“ –
Ваљевска штампарија, 1996.
Нема коментара:
Постави коментар