Р. М. РИЛКЕ, Жртва

О, дамаром сваким цветам, јачам

Откако те сазнајем; о гле,

Ја виткије, правије корачам,

А ти чекаш – : ко си, шта си све?

Осећам: од себе све сам даље,

Губим старо редом, лист по лист.

Једино ми сјај постојан шаље,

Као звезда, твој осмејак чист.

Све што још ми кроз дечаштва зоре

Безимено и кô вода сја, –

И где твоја прса венац творе,

По теби ћу да назовем ја.

Р. М. Рилке, Одабрани стихови, избор, превод, поговор и напомене Бранимир Живојиновић, „Гутембергова галаксија“ – Ваљевска штампарија, 1996.