Ј. В. ГЕТЕ, Блажена чежња

Да избегнеш подсмех људи,

ово само мудром збори:

слава живом које жуди

да у пламену сагори.

Док љубављу ноћ те толи

што те заче, кад сâм заче,

осећај те чудан сколи

кад засија свећа јаче.

Не остајеш сужањ мрака

спутан у том засенчењу,

и нова те жеља јака

вуче к вишем оплођењу.

Несморен удаљеношћу

слећеш опчињен на плам

и у чежњи за светлошћу

згараш, лептире, и сам.

Мри и бивај! Док се твој

дух дотле не вине,

бићеш мутан гост на тој

земљи пуној тмине.

Са врхова светске лирике, препевао Бранимир Живојиновић,

СКЗ, Београд, 2006.