...молитва
се рађа из два извора: или је то наша усхићена задивљеност Богом и делима
Божјим: нашим ближњим и светом који нас окружује без обзира на све његове
сенке, или је то осећање наше, а нарочито туђе трагичности.
Берђајев
је рекао: "Када сам ја гладан то је физичка појава; ако је гладан мој
сусед то је морална појава." Управо овај трагизам је у сваком тренутку
пред нама: мој сусед је увек гладан; он није увек гладан хлеба, понекад је то
глад за људским гестом и нежним погледом. Управо овде почиње молитва – у овој
саосећајности за предивно и трагично.
Док
постоји ова саосећајност све је лако: лако нам је да се молимо у усхићењу и
лако нам је да се молимо кад нас обузима осећај трагичности.
Да,
а у друго време? И у свако друго време молитва и живот морају бити једно.
Нема коментара:
Постави коментар