На извесној
раздаљини идем за Тобом, стидећи се да
приђем ближе.
Мада си ме
изабрао за радника Твог винограда, и
мада сам
муљао грожђе Твога гнева.
Сваком према
његовој природи, оно што је крхко не
треба увек да
буде излечено.
Чак не знам
је ли могуће бити слободан, јер сам се
трудио против
своје воље.
Ухваћен за
врат, као дечачић који удара ногама и
гризе.
Док га не
посаде да учи и нареде му да пише слова.
Хтео сам да
будем исти као сви, а добио сам
горчину
издвојености.
Мислио сам да
ћу бити међу једнакима, а пробудио
сам се туђ.
Посматрајући
обичаје, као да сам овамо стигао из
другог
времена,
Крив због
одвојености од заједнице у обреду.
Толико је
много добрих и праведних, с највише права
они су били
позвани.
Куда год
ступао по земљи, иду тамо и прате Те.
Можда је
истина да сам Те у тајности волео.
Али без
велике наде да ћу бити крај Тебе као они.
1980.
Ч. Милош, Химна о перли, са пољског превео Петар
Вујичић, Народна књига, Београд, 1985.
Нема коментара:
Постави коментар