АНИЦА САВИЋ РЕБАЦ, Maris Stella

Урошу Предићу

Смарагдни тихи дан из срца океана

Сам још у сумраку сја кроз улице венецианске,

А у дну зелена бескраја где увире бледа лагуна

У нов смирај сунца се купи бакар и пурпур једрила,

И гори као мак кроз поља мајска.

Прелива се, лебди град као визија, као звезда:

Небесне неме лепоте кап коју чежњом бескрајном

Привукоше кругови морски са небеских вечних колута:

Стан где окружена свагда песмом најслађе тишине

Сијаш из тајне дубоке

Ти што се радујеш, блага,

Топлом руменом одсеву воска, и мирису саћа,

Као Деметра мајка побожним светим пчелама.

Да, као златно саће препуно меда мирисна

Трепте мозаици храма у вечној лепоти цветној,

Звездан расипљу сјај тајанствен, и пуне апсице

Зрацима спорим, несталним, и топлом позлаћеном тамом.

Али доброта се твоја окреће онамо где дишу

Маглени, светло–сиви, далеки рубови мора;

Слушаш кроз ваздух без крста најудаљеније буре

Што брује кʼо морски одјеци у сплету вијугаве шкољке

Тихо над мраморним кутом драгоцена трга и кеом

Где се кʼo небесна тамјана дим сад дижу око твога лика

Позни облаци вечерњи са бојом јоргована.

Урош Предић, Визија у облацима (1878)

И град се већ губи полако у сени и зрачне одјеке,

Лелуја се преда мном тама.

Но шумнa ме не плаши ноћ дубока ни необуздани

Ветар што сеје беле цветове пене по мору·

Сад знам а у свакоме трену

Ти лебдиш над тамним кутом душе где молитве снују,

Кʼо звезда у дну видика над водама препуним тајне;

Знам: Кад се прену у бури, и лет им се вихором расте

Као албатросу – рониш и ти тад из истих дубина:

Левкотеа с велом спасења; знам: кад се стиша даљина,

Чека дар борбе и буре, Наусикаа вечних обала:

Привучена душином чежњом са сферних далеких колута

Блиста усамљена кап небесне неме доброте.

*

Спасе што ничеш из беде! Светлости што ничеш из таме!

O, чуј сад и мене! Ја ништа,

Ништа пред тобом немам до колена оба свијена

И молитву срца у грчу.

Ја вере немам ни као горушичино зрно –

Ја вере и не желим! Но моја те колена моле,

Моли те грч мога срца:

Отклони црну буру, једина звездо мора!

Смилуј се, мајко света, грозници мојих мисли.

Најлепше песме Анице Савић Ребац, предговор и избор Братислав Р. Милановић, „Ариадна“, Београд, 2010.