АНИЦА САВИЋ РЕБАЦ, Снови

Меке и сиве магле, у дубинама вашим

Ја видим северна мора сива,

Жале широке са меким безбојним песком –

И као усамљено вито једро је облак бео.

Море се шири као очајна тежња к Бескрају.

И као да се у облацима још таласа,

љуљајући сањиви лет морских птица –

А и призрачно северно сунце се губи

И умире у маглама рођених снова сивих.

Најлепше песме Анице Савић Ребац, предговор и избор Братислав Р. Милановић, „Ариадна“, Београд, 2010.