Категорије

четвртак, 04. јануар 2018.

ИВО АНДРИЋ, Францискова химна сунцу



Свевишњи, свемоћни, добри Господе, Теби припада хвала и слава и част, и сваки благослов;
Теби једином доликују они, и ниједан човек није достојан да Те помене;
Слава Ти, Боже мој, са свим Твојим створењима;
Нарочито господаром братом Сунцем које освиће и обасјава нас светлом дана,
И лепо је и зрачи великим сјајем, и Твoja je, Свевишњи, слика и прилика,
Слава Ти, Боже мој, рад сестре наше Месечине и рад звезда које си створио сјајне и драгоцене и красне.
Слава Ти, Боже мој, рад брата Ветра и рад ваздуха, ведра и облачна, и рад сваког времена којим Ти крепиш своја створења.
Слава Ти, Боже мој, рад сестре Воде, која је много корисна и понизна и драгоцена и чиста.
Слава Ти, Боже мој, рад брата Огња којим расветљујеш ноћ, и који је леп и пријатан, и моћан и јак.
Слава Ти, Боже мој, рад мајке наше Земље, која нас држи и води, и која рађа свакојаким родом, са шареним цвећем и биљем.
Слава Ти, Боже мој, за оне који праштају ради љубави Твоје и подносе увреде и невоље.
Блажени они који их поднесу у миру, јер ћеш их Ти, Свевишњи, окрунити.
Слава Ти, Боже мој, рад сестре наше Смрти телесне којој нико жив не може избећи.
Тешко онима који умру у смртним гресима, блажени они који су по Твојој светој вољи, јер им друга смрт неће наудити (мисли на смрт духовну).
Хвалите и благосиљајте Господа, и благодариге му и служите у великој понизности.


Иво Андрић, „Легенда о св. Франциску из Асизија“, Историја и легенда, Сабрана дела Иве Андрића, књ. дванаеста, удружени издавачи, Београд, 1981, стр. 94-95. 

Нема коментара:

Постави коментар