Категорије

петак, 5. јануар 2018.

М. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ, У почетку беше – Љубав



„Све је кроз њу постало, и без ње
ништа није постало што је постало.“
(Јован 1, 3)

Ти који умеш просторе бесмисла
Испунити Смислом највишег стварања
Ти кад проговориш – одјекују звона
– Преливају боје сивим виделима
И дрхтаји гласа – трепети су крила
И његова лира – то је сунцу химна.

Ти не читаш распоред звездa
Јер умеш нова сазвежђа да ствараш
 Теби су звезде тачке смејалице
И мапа је света оквир твога лица
У коју уцртавам простор бескраја.  

Где почињеш? Где се завршаваш?
Ти ништа у Ништа Ничим претвараш
Ти надама Надом просторe отвараш
Тајну над тајнама Тајном откључаваш
Благошћу благу Вест ми саопштаваш:

У почетку беше – Реч, реч која је – Љубав.


Марија Јефтимијевић Михајловић

Нема коментара:

Постави коментар