НОВИЦА ТАДИЋ, Тридесет реченица

             1

Розета на фасади цркве у манастиру Жича

Људи су ближи демонима него анђелима.

Дух грабежи овладава светом.

Шири се идеологија успеха.

Све је већа жудња за стицањем.

Машина меље машину.

Дисхармонија је свуда.

Земља се напунила злом.

Уздижу се нови идоли.

Техника царује и кладе ваља.

Од најбољег, ево, направише бабу ћубасту.

2

Тражимо задовољство у поседовању ствари, у новим облицима забаве.

Пораст материјалног благостања није увећао и духовне снаге.

Губи се природност, непосредност и сваки спонтанитет.

Све је на свету поремећено и како не треба.

Гори смо од духова који су пали, који су одозго допутовали.

Уче нас да тражимо утеху у ономе што је ограничено, у лажном познавању ствари и важној мудрости.

Било где да одеш, на зло си место дошао.

Где се продају шрафови, штофови и фрижидери, купићеш и књигу песама.

Где су људи расејани и разбијени, зацари зло.

Секташ звони на врата – купује твоју душу.

             3

За нама је цео један век таме, ратова, страдања и неслободе.

Одстранили смо од себе благодат Божју, и свету пуноћу заменили ругобом и празнином.

Црвена, богомрзна идеја процвета и ових дана; разбокори се.

Раскалашна деца порасту и почине неваљалства.

Грех нас је разбио; ми смо пали у јаму дисхармоније.

Зле су наше мисли и зле су наше жеље.

Научи да живиш од хлеба што ти је од јуче на столу остао.

Тугуј сам; у скровитим местима обитавај.

Поезија је облак из кога се тек понекад зачује глас Господњи.

Све су наша пажња и добро настојање. | 2008

Песници у Жичи (беседе на Преображење), приредио Драган Хамовић, народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2011.