–
Музика и хлеб, млеко и вино, љубав и сан: бесплатно. Велики смртоносни загрљај
противникȃ који се воле: свака рана је извор. Пријатељи добро оштре своје
оружје, спремни за завршну распру, распру на смрт за цео живот. Крстаре кроз
ноћ спојени љубавници, звезда и телеса здружени. Човек је храна човекова. Знање
се не разликује од снивања, снивање од чина. Поезија је запалила ватру свим
песмама. Престаше речи, престаше слике. Укинуто је растојање између имена и
ствари. Именовати значи стварати, а маштати – рађати.
– Привремено, узимај
штап, теориши, буди тачан. Плаћај своју цену и стичи своју плату. У слободним
часовима паси до распукнућа: има големих брда часописа. Или се накриви сваке
вечери на сто кафеа, са језиком натеченим од политике. Чути и гестикулирај: све
је исто. У неком граду већ су припремили твоју казну. Нема излаза који не води
срамоти или стратишту: имаш снове сувише јасне, потребна ти је чврста филозофија.
О. Паз, Химна међу рушевинама, превео Бранислав
Прелевић, БИГЗ, 1985.
Нема коментара:
Постави коментар