ЉУБИЦА МАРИЋ, цЕо бРоЈ (одломак)

Један је једини цео број

                 Једини потпун и бесконачан

Један је јесте

Један је непоновљивост

Један је садашњост и вечност

Један је свеукупност

          Све мноштво мање је од

                   Једнога

          Сви други бројеви разломци су

          Јединог целог који је Један

          Што их је више то су мањи

          То се више губе у Једноме

          Све што није Један представља

                   Пролазност

          Крај у бескрају Једнога

          Сваки други број одбројава

                   Све на свету приводећи крају

Један је сáмо

Један је себи равно

Један је безмерно

          И непроменљиво

Одломак "цЕлог бРоЈа" (у ауторкином препису)

---

„Филозофско-поетички епиграми, који су, сходно надахнућу аутора, проистекли из присног односа Љубице Марић с таоистичком филозофијом и текстовима Лао Цеа и који су, почев од 1957. године, писани током две деценије, данас су познати као збирка Таблице. Они нису првенствено представљали само писану димензију мисли Љубице Марић, већ су настајали и као ликовно дело: на танке картоне величине дописнице Љубица Марић је наносила слојеве воштаних боја, а потом је у те боје ноктом или пером урезивала слова, градећи од речи одређене слике. Оригинали тих Таблица изгубљени су, а епиграми су сачувани у ауторкином препису, где је задржан визуелни облик речи на подлози без боје. Данас Таблице можемо да посматрамо као један од првих примера тзв. визуелне поезије у српској књижевности друге половине 20. века.“ (Борислав Чичовачки, Предговор Записима Љубице Марић, Архипелаг – Југоконцепт, Београд, 2009.)