„Ево јединог задовољства које ћу себи допустити у односу на Вас. У свему осталоме – одступам и клањам се… Сваки је човек – тајна, и свак води свој разговор с Богом. Нека Ваше тајне за мене остану нетакнуте! Ево, неколико места из Вашег тањејевског квинтета и сада ми још звуче у ушима, јер већ не знаш да ли се то заорио клавир, или су неки сасвим неовдашњи гласови. Други пијанист на целом раскошном клавирском концерту не може да донесе такав утисак, који сте тада донели Ви – свирајући сама међу петоро! И та жена је – мистика засићености, апотеоза самољубља, врх хладноће и рационализма. Зар то није тајна? Зар то није тајна, још и већа од радинске тајне?
Праштајте!“
Лосев у писму
Марији Јудиној)
(„Узвишено пријатељство“ Алексеја Фјодоровича
Лосева и светски познате пијанисткиње Марије Венијаминовне Јудине се обновило
после философовог ослобођења, али је трајало недуго. Разлог раскида
је роман „Жена мислилац“
који јој је аутор дао
на читање. Обоје су наставили сопствене, дуге, животе, али се више
никада нису срели).
Нема коментара:
Постави коментар