Категорије

недеља, 16. октобар 2016.

ВАН ГОГ, Писма

„Али ја морам наставити да идем својим садашњим путем, јер ако не будем ништа радио, ако не будем учио, ако не будем више тражио, бит’ ће зло са мном. Ево, што ја мислим да је потребно, наставити, наставити. Видиш, страствено радим, мада још од тог рада нема неког великог резултата. Ја се ипак надам, да ће на том трњу једном процвасти бело цвеће и да су ове моје наоко јалове борбе само порођајне муке. Најпре боли, затим, после њих, радост.“
...
„Шта да ти кажем о просечним уметницима, којима ја, по твом мишљењу, не бих хтео припадати? Зависи шта подразумевамо под речју просечан. Ја ћу учинити што будем могао, али ја не презирем просечност у обичном значењу те речи. Сигурно је, да се човек неће уздићи изнад просека, ако презире оно што је просечно и чини ми се, да морамо бар у почетку донекле поштовати и просечност, те да морамо знати, да и то већ нешто значи и да се без труда и муке не може бити ни просечан.“
...
„Љубав је у ствари нешто позитивно, нешто снажно, нешто тако стварно, да је некоме, ко воли, једнако немогуће угушити тај осећај као и убити самога себе. Ако ми одговориш, па ипак, неки људи убијају сами себе, ја ћу ти једноставно одговорити, не мислим ја да сам тај човек који има таквих склоности. Зато бих и ја хтео, да се и ти заљубиш, али за то је потребна једна „она“, но што се тиче те „оне“, са њом је као и са осталим стварима: ко тражи, наћи ће, мада је наћи срећа, а не заслуга."

...
У сликарству има нешто бескрајно, ја ти то не могу на брзину разјаснити,али то је дивно за изражавање угођаја. У бојама има скривених хармонија или контраста који делују сами по себи и које без тога не бисмо могли искористити. Ствари које видим, буде у мени нове ужитке, јер сам се почео надати, да ћу сам урадити нешто, у чему ће бити душе. Велике се ствари, наиме, не раде само по импулсу, до њих долазимо надовезивањем ситних ствари, повезаних у једну целину
...
„Ако је човек здрав, он мора моћи живети од једног комада хлеба, све ако и ради цели дан и још мора имати снаге да пуши и попије коју чашицу, јер је то потребно. А ипак, мора јасно осећати звезде и бесконачност у висини. Тада је живот упркос свему готово чаробан. Ах, људи који не верују у ово сунце прави су безбожници!“

Винсет Ван Гог, "Писма" (одломци)
преузето са: хттпс://тихоговорник.wордпресс.цом/2014/04/06/ван-гог-писма-брату-и/

Нема коментара:

Постави коментар