Да поновим: вода се изједначава са временом и чини двојника лепоте. Дéлом саздани од воде, ми служимо лепоти на исти начин. Глачајући воду, овај град оплемењује изглед времена, улепшава будућност. То је његова улога у васиони. Град је статичан, док се ми крећемо. Суза то доказује. Јер ми одлазимо, а лепота остаје. Ми идемо у будућност, а лепота је вечна садашњост. Суза је покушај да се остане, да се не иде, да се слије с градом. Али, то је против правила. Суза је корак назад, данак који будућност плаћа прошлости. Или је резултат одузимања већег од мањег: лепоте од човека. Исто важи за љубав, јер је човекова љубав већа од њега самог.
Ј. Бродски, Водени жиг (одломак), превела Неда Николић-Бобић, Руссика, 2010.
Нема коментара:
Постави коментар