ИВАН В. ЛАЛИЋ, Четири псалма

Створићу ти земљу,

Од воде лаке и чисте као твој дах,

Од светле прашине друмова, од ватре

Удахнуте у смрзнуто месо ружа,

Од разорене крви ваздуха,

Од храњивот пепела сна, од корења

Посечене наде, од живог песка времена

И великих гласова који су непотребни

Глувонемим ветровима смрти

Створићу ти земљу;

једну чисту равницу

Са планином што расте из светлуцавих воћњака,

Складно, као покрет у лепом сну;

Једним одлучним дахом, као певач стакла

Који се, пред ватром, присећа лепоте

Коју није научио,

Створићу завичај за твоју нерањивост

На коју имаш право.

2

Створићу свеже вртове светлости

За твоју сенку, тек разлисталу;

За твоју сенку коју ноктима откивам

Са јарбола година, да никада не сазри

У празни црни дим,

Створићу брањене вртове светлости,

Провидни жубор времена.

3

Створићу ти чисто доба, са гласовима

Радосне воде коју оплођује сунце,

Са јутрима јунских киша, у којима светлуцају

Гласови птица од светлог метала

Који не рђа,

За одмор твоје крви у коју улазе

Златне године, као пчеле у поље булки,

И зује, опијене, свој наоружани сан.

4

Створићу ти земљу y којој речи нарасту

Природно у птице, и живе самостално,

Ако имају смисла,

Земљу која не нестаје ако затвориш очи,

Као пруга светла под туђим вратима

Угашена равнодупшим покретом странца;

Једним одлучним дахом, као трубач

Који треба да зидове претвори у мрку прашину

И стапа се горко с бакром, као са смрћу,

Изненада пресазрео од блиског чуда,

Створићу завичај за твоју нерањивост:

Земљу у коју ме не можеш сахранити.

И. В. Лалић, Време, ватре, вртови, Сабрана дела Ивана В. Лалића, књига I, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.