Да је уметност „рад који душу понижава“ (Л. H. Толстој)
Не слажем се са њим, јер га не
разумем, и то није ништа чудно. Чудно је само да се понекад, у тренуцима
застоја и слабости сетим ове Толстојеве мисли. Познавајући његову велику,
мученичку и самоубилачку истинољубивост, питам се тада: откуд мy ова мисао? На
коју се висину морао попети или до које дубине спустити да је могао да је
сагледа? И, најзад, шта ако у њој има нешто од истине кош ја не успевам да
сагледам.
Иво Андрић, Знакови поред пута, Сабрана дела Иве Андрића, књига шеснаеста,
Удружени издавачи, Београд, 1981, стр. 309.
Нема коментара:
Постави коментар