ИСИДОРА СЕКУЛИЋ, Пролећна туга је чисто духовно расположење

Пролеће је y ствари пост и размишљање. С пролећа омали људска и сточна храна; огрев je потрошен, a ноћи и јутра су сурово хладна; младо зеленило је слабачко, и одмах опет пролазно. Нетачнo je да се у пролеће „све“ подмлађује, сем човека. Ништа се не подмлађује на овој звезди која је већ тако одавно тамна! Дрвеће се обуче у ново за кратко време, а корен и стабло старе. Отуда човек баш у пролеће има велике безличне чежње религиозног смера. Велики пост и Велики петак падају у пролеће. Пролећни туга је чисто духовно расположење, насупрот јесењој тузи која је резигнација чулног човека.

И. Секулић, Приповетке II, Stylos, Нови Сад, 2001, стр. 255.