Категорије

субота, 02. децембар 2017.

МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ, Критичарима


 Где је неморал подрио већ и породицу, јављају се моралисти, где се црв скепсе увукао y уметничку веру, јављају се критичари. Каква је то секта људи? То су, одговара се, вртари у врту лепога; они што чупају коров, сеју, расађују, поткресују. Да није њих, све би почело инволуирати, љиљан би временом опао y неки скромни дивљи цвет с латинским називом, царска крушка y oпopy дивљаку, ружа y трн. У једној леји они негују рецимо епску поему, y другој драму, y трећој сонет. И пазите како су они вични вртари: Од сировог Шекспира направили су Драјдена и Попа; од неугледног Молијера француска ништавила XVIII века, од варварског Хомера не вреди ни помињати шта. Па ипак они морају имати неког посла, како би се иначе одржали, и још све више множили. У Француској су се чак с помпом прогласили за научнике, снабдели се алаткама за анализу и дали се на посао: све су они анализирали, и једно време идеали човечанства лежали су на столу за сецирање, па ипак идеали су остали живи и неповређени, а они су, y знак покајања пред самим собом, погнули главу, и најзад спали на то да обогате човечанство са још једном теоријом. – „Али то је наша професија, то нас хлебом рани.“ Господо критичари, у данашњем сложеном друштву имаће и за вас места, будите све друго где треба мудровати, резоновати, писати; примите се посредничког посла између уметника и нагонски инертне гомиле, али се не мешајте y уметничко стварање, оставите уметнике да раде како знају и умеју. „Зар смо ми забадава оштрили своје укусе?“ Нисте. Будите цензори. Ловите коваче лажног новца и изобличавајте их. Часнији се посао не да замислити. Јер данас, кад поред једног истинског златника промакне девет лажних, истински уметник не умире од глади да би му биограф имао прилике узвикнути: таква је судбина великих, него зато што стварно нема шта да једе и што му залогај отимају практичнији и довитљивији ковачи лажног новца. Још једном, има ли племенитијег посла?


М. Настасијевић, Неколико рефлексија из уметности (одломак), Есеји, белешке, мисли, Дечје новине, СКЗ, 1991. 

Нема коментара:

Постави коментар