Категорије

четвртак, 10. новембар 2016.

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ, Живот

Све то не зависи од мене.

Сетим се како беше леп,
над водама дубоким неким,
као Месец бео,
са луком танким и меким,
један мост.

И, видиш, то утеши ме.

Не зависи од мене.

Доста је да тог дана,
земља око мене замирише преорана,
или да облаци пролете,
мало ниже,
па да ме то потресе.

Не, не од мене.

Доста ће бити, ако једне зиме,
из врта једног завејаног
истрчи неко озебло, туђе, дете
и загрли ме. 


Нема коментара:

Постави коментар