Да живе тужни
Да живе насмешени
У ову ноћ кад ветар јужни
Окреће малу ружу пролећа у мени.
Ако је поноћ само дубока
Ако је тама само густа
Два будна круга – два ока
Казаће црно лишће уста.
Буди од меса и кости.
Пробуди голе руке.
Сиђи с ногама од светлости
У песак ове луке.
Кад спаваш већ тако бело
Једно ми ребро окрени
Нек буде моје цело
У месечевој мени.
Мисли растопи,
У сну си, сама.
Дубоко небо: склопи
Крила над нама!
У тами како смо лепи
О, црно дрво, нас двоје.
Будимо слепи
За звезде које стоје.
Нема коментара:
Постави коментар