ИВАН В. ЛАЛИЋ, Податак о Сизифу

Сизиф је био Србин, па макар да је

Земљоузом стада пасао, Ефиром краљевао

У давно страшно доба вишњих кавги на земљи;

Ово је несагласје привидно, као брзина

Стрелине сенке, као близина звезда:

Био је свакако Србин, Сизиф међу људима

И међу небесницима увек на средокраћи

Седам судбина могућих,

Сизиф зван врло мудри

У љубави, у побуни, у инату, у сплетки -

Родоначелник оних који ће ковчеге камене

Са мртвим краљевима венчаним горком ватром

Вући преко брегова, река и димних долина

С југа на север и натраг, у дугој вежби векова

У којој дах се губи и тле измиче стопи -

Сизиф је био Србин

У животу најпре, затим у смрти, одлаганој увек

Усудом који га води до камена и враћа

Са каменом, тешком колико божја суза.

Они што тврде да је Сизифов камен сунце,

Што тврде дакле да је Сизифов занат светлост,

Разлог да кажемо: јутро – Они проповедају

Да је светлост старија од несреће.

1970.

Иван В. Лалић, О делима љубави или Византија  (песма из заоставштине)