Категорије

среда, 09. новембар 2016.

М. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ, ***

Гоњен силама несазнатљивог
Разапет као опрано платно
Између крајева својих граница
До усијања, до распрскавања
Сав од тражења и Тражења
Човек с осмехом на крају усана
Рекао је свету:
Узалуд вам сва моја страдања
Ја чујем тишину у влати твојих трава
Осећам радост у сузи што пада
Видим светлост у мраку твог бездана
Милујем нежност у силама разарања
Болујем чежњу међу звездама
Ја сам из твојих прљавих руку
Отргао последњу кап чистоте
И у белини своје кошуље
Сачувао невиност новорођенчета.


Нема коментара:

Постави коментар