Рад на књижевности је упућен на један бескрај. Гастон Башлар,
француски научник, филозоф, а ја бих додао, песник науке и песник филозофије,
рекао је: „Кажи ми какав ти је бескрај па ћу ти рећи ко си?“ (...) Књижевност и
јесте одржавање једног стања „продуктивитета“ (дозволите ми да употребим ту
Гетеову, помало заборављену, а ипак тако модерну реч). Да неговати Књижевност
као сопствени бескрај значи бити у служби тог продуктивитета. Значи сваког дана
започињати сизофовски посао, за који знамо да је обележен извесном формом
проклетства, али човек и даље налази смисао да негује своју митску суштину.
Liber
amicorum, Зборник
радова у почаст академику Радомиру В. Ивановићу, Филозофски факултет – „Змај“,
Нови Сад, 2001.
Нема коментара:
Постави коментар