Знам час
када најмирније лице
свирепо грчење
измени:
зачас мукла
мука избије из тмице;
то не виде
људи вревом залуђени.
Ви, моје
речи, одајете узалуд
тајни ујед
и кроз срце студ;
у праву је
онај кога мук не штреца:
песма спокојства
је песма која јеца.
Нема коментара:
Постави коментар