Категорије

среда, 09. новембар 2016.

ЖЕЉКО МЕДИЋ ЖАЦ, ***


Храним се мудрошћу земље и влагом
из мрачних дубина
И корење је моје у тами олистало
Подземним листовима

У својој непомичности сплав сам
на подивљалој реци
И ватра која гори у магловитој шуми
Тек измишљених речи

Чему сам спона
И шта је то што раздвајам
Док ме светлост опија
а другима је заклањам

Тежина облака мене ће да сруши
И једино песма птица
Пад мој
Може да заглуши

Апнеја, Књижевно друштво "Свети Сава", Београд, 2016. 

Нема коментара:

Постави коментар