Све појаве нашег
свакодневног живота скривају у себи супротности, само што ми, гледајући појаве,
не видимо њихову суштину. Једно је гледати, а друго видети. Човек може да гледа
појаву а да не види суштину. Из чињенице да се суштина не може чулима запазити
не следи да она не постоји, она постоји на духован начин, као сенка сваке
ствари. Чулно и натчулно заједно чине стварност. Начин на који гледамо свет у исто време је и начин на
који га не видимо. Слике се могу гледати а да се ништа не види; речи се могу
слушати а да се ништа не чује. Губећи осећај за повезаност појава и њихових
суштина, човек „постаје глув и слеп за безбројне знакове њихова јединства“.
Ђ. Шушњић, Огледи о скривеној
страни ствари, Службени гласник, Београд, 2012.
Нема коментара:
Постави коментар