ЕРНЕСТО САБАТО, Верност судбини (Смисао „случајности“)

У животу постоји једна вредност која често другима остаје скривена, али је човек осећа дубоко у својој души: то је верност или неверност ономе што осећамо да је наша судбина или вокација коју треба да испунимо. Судбина, као уосталом све што је људско, не испољава се апстрактно већ се оживотворује у некој околности, на неком маленом месту, на неком вољеном лицу, у рођењу неког сиромашка на периферији неке империје.

Ни љубав, ни истински сусрети, па чак ни дубока размимоилажења, нису плод случајности, већ су нам на тајанствен начин предодређени. Колико сам се само пута у животу зачудио што у толиком мноштву људи на свету наилазимо на оне који, на известан начин, вуку конце наше судбине, као да припадамо истоветној тајној организацији, или поглављима једне исте књиге!

Никад нисам сазнао да ли их препознајемо зато што смо већ трагали за њима, или смо трагали за њима зато што су већ били надомак наше судбине. Судбина се испољава путем знакова и наговештаја, који нам се испрва учине безначајни, а за које тек касније увидимо да су били од пресудног значаја.

Тако се дешава у животу често поверујемо да смо изгубљени, док у ствари увек идемо ка одређеном циљу, понекад вођени нашом снажном и непоколебљивом вољом и нама самима незнаном, у сусрет местима, особама и стварима које, на овај или онај начин, јесу, или су биле, или ће да буду, од одлучујуће важности за нашу судбину, вољом која иде у прилог нашим привидним хтењима или их осујећује, помаже или одмаже нашим тежњама и често, што нас још више зачуђује, временом доказује да је буднија од наше свесне воље.

Е. Сабато, Отпор (одломак), превела са шпанског Славица Којић, АЕД Студио, Београд, 2002.