Ниједан уметник није у току сва двадесет четири
часа свога обичног дана непрекидно уметник; све битно, све трајно што му пође
за руком увек се дешава само у оним малобројним и ретким тренуцима надахнућа.
Тако ни историја, којој се дивимо као највећој песникињи и сликарки свих
времена, није непрестано стваратељка. И у тој „тајанственој божјој радионици“
дешава се безброј неважних и свакидашњих ствари. И ту су, као и свуда у
уметности и у животу, узвишени и незаборавни тренуци ретки. Већином као
хроничарка она равнодушно и истрајно везе петљу за петљом у оном бескрајном
низу који се пружа кроз миленије, чињеницу по чињеницу, јер сваком напону
потребно је време да се прикупи, сваком стварном догађају време да се припреми.
Увек су у једном народу потребни милиони људи да би се родио геније, увек
морају да протекну милиони јалових светских часова пре него што се појави један
збиља историјски, један звездани час човечанства.
А појави ли се у уметности геније, он ће
надживети времена, дође ли један такав светски час, он доноси одлуке за
деценије и столећа. Као што се на врху громобрана скупља елекртицитет из целе
атмосфере тако се и овде у најужи распон времена збија неизмнерно обиље догађаја.
Оно што иначе лако протиче једно за другим, тиска се овде у један једини
тренутак који све одређује и све одлучује. Једно једино, да једно једино, не
најмаља преурањеност или најмања задоцњење, може да учини тај час неповратним
за стотине нараштаја и да одреди живот појединца, народа, па чак и судбински
ток целог човечанства. Такви драматично згуснути, такви судбоносни часови у
којима се нека далекосежна одлука збија у један једини дан, један једини час, а
често и у један једини минут, ретки су у животу појединца, а ретки и у току
историје. Неколико таквих звезданих часова – тако сам их назвао јер као /
звезде трајно светле и обасјавају ноћ прошлости – из разних времена и крајева
света покушао сам овде да оживим. Нигде нисам настојао да духовну истину
спољног или унутрашњег догађаја обојим или појачам својим измишљањем. Јер, у
оним узвишеним тренуцима кад сама обликује савршено, историји није потребна
ничија помоћ. Тамо где она истински као песникиња, као драматичарка влада, не
сме ниједан песник покушавати да је надмаши.
Ш. Цвајг, „Звездани часови човечанства“, с немачког превели Перо
Слијепчевић, Срђан Ђокић, Изабрана дела, Рад,
Београд, 1983. стр. 227-228.
Нема коментара:
Постави коментар