ДРАГАН ИЛИЋ, Апсолутни уметник – Сергеј Паражанов

Сергеј Паражанов није имао слободног времена. Код њега је уметност била нагон и инстинкт у исти мах, а не потреба, жеља, могућност или посао. Поклањао је уметнички смисао свему што га је будног окруживало и са чим је улазио у било какву интеракцију. Тај уметнички смисао није измишљао, и лепио обичним догађајима. Тамо га је налазио и само је указивао на њега, правећи представу. Као у сновима. 
АПСОЛУТНО СВЕ може бити виђено и доживљено на начин уметности. Лепота је ту, само је треба приметити и придати јој достојну пажњу, у најмању руку једнаку пажњи коју човек посвећује практичном односу са светом који га окружује: „кофери се претварају у слонове, затим се слонови претварају у кофере“ – речима слика Сергеј Паражанов. Свет би био (је) много лепши, ако ми не бисмо били (нисмо) понављачи него смо надахнути, у свакодневним обавезама, рутини, одговорностима, понављањима. А камоли у случајевима који директно позивају надахнућа.

Ако је свет уметничко дело (и ако није) сви можемо да будемо уметници, али и статисти и гледаоци. И слушаоци. И мислиоци...

Драган Илић, „Бити Сергеј Паражанов“

Извор: „Vijesti“, 12.1.2014.