Богојављенски су хујала небеса, огромна,
звездана, хладна.
Силазили сте на реку смрзнути,
високи, витки, лепи.
Анђели бивши знам:
кротили сте мрак у водама.
У моје срце-звон звонили сте
крином,
да не свиснем од живота.
Ко вас отера са извора
ока мога...
Не видим вас.
Још само у снежном цвећу прозорском
тражим крила и колена ваша предивна.
Узалуд.
Нема коментара:
Постави коментар