ИВАН В. ЛАЛИЋ, Домаћи задатак

За смрт, као за љубав, потребно је двоје –

Тек онда је целина. (Он и она, у савезу

Потпуном, нераскидивом.) Очајник то не схвата,

Кида погрешну нит, растура шару, вређа

Склад разазнатљив и у смишљеном хаосу

Изрецивог и стварног. Најмаштовитију казну

Данте је измозгао за самоубице, слутећи

Поноr њихове увреде: оглушити се о позив

Вечне тишине, што упорно захтева одговор;

Реч сада наш је посед, покретно оруђе смишљено

Да би одговор био. А мора да буде.

За смрт, као за љубав, потребно је двоје;

Тек онда је целина, која заокружује

И одговоре, да их повеже у складу,

И све да буде у свему, као што је писано.

Та јака рука која стеже ти срце

Истискује само празнину. Жалиш ли

За празнином? Размисли, одговори. 

Иван В. Лалић, Страсна мера, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.