Категорије

среда, 02. новембар 2016.

ПОЛ ЕЛИЈАР, О снази љубави


Између свију мојих немира између смрти и мене
Између мог очајања и разлога да живим
Постоји неправда и та несрећа људи
Коју ја не могу да прихватим постоји моја срџба

Постоје шумски честари боје шпанске крви
Постоје шумски честари боје грчког неба
Хлеб крв небо и право на наду
За све невине који презиру зло

Светлост је увек близу могућности да се угаси
Живот је увек на ивици да постане буњиште
Али пролеће се поново рађа јер никад не завршава
Пупољак ниче из таме и топола се устаљује

Живот побеђује окореле тврдице
Њихова усахнула свест неће јој моћи одолети
Већ чујем огањ да се смеје побеђеној млакости
Чујем човека како говори да никад није патио

Ти која си мог тела била осетљива савест
Ти коју волим за свагда ти која си измислила мене
Ти ниси могла да поднесеш тлачење и вређање
Ти си певала увек сањајући срећу на земљи

Сањала си да си слободна и ја те у томе следим



Препев: Никола Трајковић


Нема коментара:

Постави коментар