Категорије

четвртак, 03. новембар 2016.

Ј. В. ГЕТЕ, Блажена чежња


Да избегнеш подсмех људи,
ово само мудром збори:
слава живом које жуди
да у пламену сагори.

Док љубављу ноћ те толи
што те заче, кад сâм заче,
осећај те чудан сколи
кад засија свећа јаче.
Не остајеш сужањ мрака
спутан у том засенчењу,
и нова те жеља јака
вуче к вишем оплођењу.

Несморен удаљеношћу
слећеш опчињен на плам
и у чежњи за светлошћу
згараш, лептире, и сам.

Мри и бивај! Док се твој
дух дотле не вине,
бићеш мутан гост на тој
земљи пуној тмине.

























Са врхова светске лирике, препевао Бранимир Живојиновић,
СКЗ, Београд, 2006.  

Нема коментара:

Постави коментар